Praćenjem javne potrošnje osiguravamo veću transparentnost

Praćenje javne potrošnje osigurava transparentnost u trošenju javnih sredstava. Ove monitoring aktivnosti civilnog društva smanjuju mogućnosti zloupotrebe sredstava i povećava povjerenje između građana i lokalne uprave.

Praćenje potrošnje omogućava evaluaciju programa i projekata koje lokalna vlast provodi što može dovesti do boljeg korištenja javnih sredstava i osigurati da se novac troši na projekte koji zaista donose korist zajednici, kao i pomaže u identificiranju područja koja su nedovoljno financirana ili zanemarena, zaključci su danas održane konferencije pod nazivom „Javna potrošnja za građane: Preporuke civilnog društva za budžetsku transparentnost i održivost“.

Leila Bičakčić, direktorica Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) pozvala je građane_ke da aktivnije učestvuju u praćenju javne potrošnje.

„Građani bi trebali da aktivno učestvuju u nečemu što se njih tiče, pogotovo na lokalnom nivou jer lokalna zajednica definiše kvalitet života građana i građanki. Treba da se aktivno uključe jer mogu da dovedu do promjene. Vlasti nisu reaktivne u ovom momentu, ali sa većim brojem građana koji učestvuju, dobija se masovnost i politika mora biti reaktivna. Masovnost je jedini odgovor“, kazala je Bičakčić.

Nezavisni stručnjak, prof. dr. Jasmin Halebić kazao je kako su privredne aktivnosti rasle više nego javna administracija, što je dobra stvar.

„Pregledali smo više od 30 jedinica lokalne samouprave i njihove budžete u periodu 2019-2023. godine i u tom periodu vidjeli smo da su jedinice lokalne samouprave u prosjeku ostvarile značajne suficite budžeta, a on je iznosio oko 100 KM po stanovniku. Zaključak je bio da su jedinice lokalne samouprave mogle pružiti još veću količinu javnih dobra prema građanima. Stvara se potreba da se budžeti efikasnije implementiraju, da se sredstva ne ostavljaju neutrošena u budžetima jer time se javna dobra isporučuju u manjem obimu, a trebalo bi da budu isporučeni građanima. Privreda i privredne aktivnosti rastu brže od javne administracije i to je dobra stvar. Javni novac se jednim dijelom troši, oko 45% na troškove javne adminsitracije i njeno finansiranje, jedan dio se troši na kapitalna ulaganja, jedan dio se troši na podršku privredi, razne vrste podrške pojedincima i u strukturi trošenja budžeta se najviše nekako troši na administraciju“, kazao je Halebić.

Dževad Nekić, generalni revizor Ureda za reviziju institucija FBiH kazao je kako se u toku revizija često utvrde određene nepravilnosti, te je potrebno više transparentnosti.

„Nas zanima kako se troše javna sredstva, ono što mi u samom postupku revizije utvrdimo je da se u dosta slučajeva ta javna sredstva ne troše onako kako je propisano zakonima i ne posvećuje se dovoljno transparentnosti i odgovornosti kada je u pitanju javna potrošnja. Ne postoji adekvatna reakcija nadležnih kada su u pitanju utvrđene nepravilnosti dostupne u našim izvještajima, a najčešće su to javne nabavke, dodjela ugovora, praćenje realizacije ugovora i recimo transferi, kako i na koji način se troše. Potrebno je transparentnije i odgovornije trošiti javna sredstva“, kazao je Nekić.

Konferenciju je organizovalo Udruženje Mreža za izgradnju mira u okviru USAID-ovog projekta Snaga lokalnog.

Snaga lokalnog je petogodišnji projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji radi na osnaživanju lokalnih zajednica. Kroz pomoć i podršku zajednicama u BiH želimo razviti kapacitete koji omogućavaju održivi rast, povećanje građanskog angažmana i mobilizaciju raspoloživih lokalnih resursa. Više informacija dostupno je na web stranici www.snagalokalnog.ba