Udomiti je cool: Priča o Jackie

Zašto udomiti psa iz skloništa? Jednostavno je – zato što su psi iz skloništa najbolji prijatelji. Autor teksta: Petra Krupauerová, Češka Republika

Prije nego što sam odlučila udomiti psa imala sam puno nedoumica. Imala sam psa kad sam bila
dijete, bio je sa mnom od moje šeste pa sve do dvadeset i prve godine, praktički sam odrasla sa njim. Voljela sam
ga i jako je boljelo kada je otišao. Bio je to poseban pas i još ga srećem noću u snovima, čak 15 godina
nakon njegove smrti. Ta bol zbog gubitka je bila glavni razlog zašto toliko dugo nisam imala drugog
psa, iako sam razmišljala o tome. Bojala sam se još jednog gubitka. Na kraju, ipak sam riješila svoje
sumnje, odvagala sve za i protiv i odlučila da udomim. I moram reći da je to bila najbolja odluka u
mom životu. Upoznala sam Jackieja, najbolje stvorenje koje se pojavilo u mom životu.

I da, on je pas iz skloništa. Kada sam pronašla njegovu sliku na internetu i dobila njegove prve
fotografije i videozapise iz skloništa, iz dana u dan sam bila sve sigurnija da želim da bude dio mog
života, iako nisam znala puno o njemu i nikad ga nisam vidjela njega licem u lice. Bila sam tako
sigurna da me čak ni velika udaljenost, jer je on bio u Bosni i Hercegovini, a ja živim u Češkoj, nije
mogla zaustaviti. Čak ni u to vrijeme kada je bilo kovid ograničenja na granicama.

Konačno smo se upoznali. Jackie je bio sjajan odmah kad je stigao u naš dom. Pretpostavljala sam da
će vjerovatno piškiti u stanu i da ću ga morati dugo učiti novim navikama. Imao je godinu i dva
mjeseca kada sam ga udomila, ali nikad se nije popiškio u stanu, čak ni moje stvari kod kuće nije
uništio. Samo je grizao moju odjeću dok sam bila na poslu, a na početku je ostajao sam kod kuće.
Morao je da me pomiriše, da na taj način osjeti da sam mu blizu. Nikada nisam bila ljuta na njega
zbog toga. Zapravo mi je to bilo prilično smiješno. Jednostavno, to me je naučilo da ne ostavljam
važnu odjeću i obuću blizu njega kada je sam, a nakon nekog vremena apsolutno je prestao sa
praksom griženja.

Od prvog dana Jackie je tražio kontakt sa mnom, dolazio mi je da ga mazim i to i dalje radi. I da, on to
radi mnogo. Mazimo se i igramo zajedno svako jutro, svako popodne i svako veče. On voli sve ljude,
sve pse i svu hranu. Svi koji nas sretnu vole njega. Jako je razigran, voli da trči sa drugim psima, ako
nema psa trči samnom, puno se smije i voli život. Veoma je aktivan, pa dosta vremena provodimo
vani u prirodi, u šumi, u planinama. Što znači da ako želim da budem lijena, ne mogu. A to je dobro za
moje zdravlje.

Zašto sam radije udomila psa iz skloništa umjesto da ga kupim? To je očigledno. Mi ljudi smo
odgovorni za napuštene pse. Uzgajamo ih, a onda nam nije stalo do njih. Ostavimo ih i pustimo ih da
pate sami na ulici ili u lošim uslovima. Zaista, nema više potrebe za psima iz uzgajivačnica ako postoje
hiljade napuštenih pasa u skloništima i na ulicama. Oni nas trebaju. Nekad sa udomljenim psom iz
skloništa nije tako lako u početku, ali ako ste strpljivi i ako pročitate nešto o ponašanju pasa znati
ćete da ih ne treba gurati na početku, da ih treba strpljivo učiti granicama i dati im ljubav. Oni su najbolji partneri za vaš život zato što su zahvalni i vole vas sa svim vašim dobrim i lošim. Pratiće vas svuda, u bilo kom trenutku.

Presretna sam što sam odlučila da udomim psa iz skloništa jer nikada ne bih upoznala svog najboljeg
prijatelja i veliku ljubav. Nakon dvije godine zajedničkog života imamo tako jaku povezanost jedno sa
drugim kakvu nikada ranije nisam osjetila ni sa kim. Jackie me je naučio kako da budem u toku, šta je
zaista važno i za šta nema smisla da gubim vrijeme i energiju. Jackie unosi sreću i mir u moj život. Jako
sam sretna što imamo jedno drugo i nikada to ne bih mjenjala. Velika sreća i velika ljubav. Hvala vam
što ste ga spasili. Hvala svim ljudima koji brinu o napuštenim životinjama.