Veštačka inteligencija (AI) donela je pravu revoluciju u svetu tehnologije – od automobila koji se sami voze do pametnih asistenata koji nam olakšavaju svakodnevni život, AI menja način na koji živimo i radimo. Međutim, s ovim tehnološkim napretkom dolazi i potreba za regulacijom koja će osigurati da AI tehnologije budu sigurne, etičke i u skladu sa ljudskim pravima. Različite države su preduzele korake ka uspostavljanju zakonskih okvira za AI, a danas istražujemo neke od najznačajnijih.
- Evropska Unija
Evropska Unija je bila pionir u postavljanju rigoroznih regulativa za AI. Njihov predlog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act) predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja da se ova tehnologija stavi pod kontrolu. Ovaj zakon klasifikuje AI sisteme u četiri kategorije rizika, od minimalnog do neprihvatljivog, i postavlja stroge zahteve za razvoj i primenu AI tehnologija. Zanimljivo je da zakon uključuje i zabranu biometrijskog nadzora u realnom vremenu, osim u izuzetnim slučajevima, što pokazuje posvećenost Evropske unije u segmentu zaštite privatnosti građana. Samo u 2022. godini, EU je potrošila preko 1 milijardu evra na AI istraživanja, što pokazuje da su vrlo posvećeni razvoju ove tehnologije, ali to stvara i potrebu za dodatnom regulativom.
- Brazil
Iako kasni za EU, Brazil brzo napreduje ka uspostavljanju svoje regulative za AI. Njihov nacrt zakona, koji je još uvek u razmatranju, uključuje definisanje AI sistema, kategorizaciju rizika i zaštitne mere za građane. Interesantno je da je Brazil, kao deo svog nacrta zakona, usvojio slične definicije i kategorizacije rizika kao i EU. Posebno je značajno da Brazil planira da zabrani AI sisteme koji iskorištavaju ranjivosti određenih grupa ljudi. Na ovaj način Brazil pretenduje da postane lider u Latinskoj Americi u pogledu etičke upotrebe AI. Brazil takođe planira da implementira stroge kazne za kršenje ovih pravila, koje mogu uključivati i novčane kazne do 2% od ukupnog prihoda kompanija.
- Kina
Kina, kao tehnološki gigant, već ima nekoliko zakona koji se bave specifičnim AI aplikacijama, uključujući upravljanje algoritamskim preporukama i upravljanja sintetičkim sadržajem na internetu. Na primer, njihove regulative za algoritamske preporuke uključuju stroge zahteve za transparentnost i etičku upotrebu podataka, sa kaznama koje mogu dostići do 100,000 RMB (oko 15,000 USD). Osim toga, 2022. godine su uveli obavezu “procene bezbednosti” za nove AI proizvode pre njihovog puštanja na tržište, tako da su očigledno izabrali oprezan pristup inovacijama. Ove mere su usmerene na očuvanje društvenog reda i sprečavanje zloupotrebe AI tehnologija, što Kina predstavlja kao svoju težnju za harmonijom između tehnološkog razvoja i društvene stabilnosti.
- Sjedinjene Američke Države
Za razliku od centralizovanih pristupa u EU i Kini, SAD trenutno nemaju jedinstveni federalni zakon koji reguliše AI. Umesto toga, regulacija se uglavnom odvija na nivou država, uz nekoliko predloga zakona koji su u razmatranju na federalnom nivou, što dovodi do različitih pristupa i potencijalne konfuzije. Fokus je na zaštiti privatnosti, transparentnosti i sigurnosti AI sistema. Kalifornija je, na primer, nedavno usvojila zakon koji zahteva veću transparentnost u upotrebi AI u procesima zapošljavanja. Primena zakona na državnom nivou je dobra jer omogućava fleksibilnost i prilagođavanje specifičnim potrebama i izazovima, ali takođe stvara probleme kod koordinacije i konzistentnosti na nacionalnom nivou.
I druge države su pokrenule procese koji se bave ovom problematikom. Širom sveta, zemlje preduzimaju različite pristupe u regulaciji veštačke inteligencije: Australija razmatra pravila transparentnosti i privatnosti za AI, dok Kanada planira Zakon o veštačkoj inteligenciji i podacima koji bi stupio na snagu 2025. godine, sa glavnim fokusom na prava i sigurnost. U Velikoj Britaniji, vlasti promovišu “pro-inovacijski” pristup, sa nedavnim međunarodnim samitom koji je doveo do Bletchley deklaracije o međunarodnoj saradnji.
AI i autorska prava
Ako te je umorilo da čitaš, ostavljam ti prvo jedan zanimljiv video na ovu temu, a ispod ću još malo piskarati o tome:
Osim generalnih i pitanja rizika, sve glasnija su pitanja o odnosu autorskih prava i veštačke inteligencije i ovo pitanje postaje sve složenije kako tehnologija napreduje. AI može generisati muziku, umetnička dela, tekstove i druge forme kreativnog sadržaja, koji tradicionalno spada pod zaštitu autorskih prava. Međutim, zakonski okviri često nisu usklađeni sa novim tehnologijama, pa dovode do pravnih dilema o tome ko ima prava na radove koje stvara AI. Da li autorska prava pripadaju programerima koji su stvorili AI, korporaciji koja poseduje AI, ili samom AI? Ovi problemi su posebno izraženi u situacijama gde AI koristi postojeće materijale za treniranje, što može dovesti do potencijalnih povreda autorskih prava ukoliko originalni materijali nisu adekvatno licencirani. Trenutni pravni okviri se prilagođavaju, ali postoji još mnogo toga što treba razjasniti kako bi se omogućila pravedna i efikasna upotreba AI u kreativnim industrijama.
Ovaj tekst ću završiti izjavom Nancy Wolff, jednom od partnerki u advokatskoj firmi Cowan, DeBaets, Abrahams & Sheppard, LLP, koji oslikava stav koji smatram trenutno najprihvatljivijim za ovu temu:
“The US Copyright Office zauzima jasan stav; smatraju da autorska prava mogu biti priznata samo ako postoji značajan doprinos ljudskog stvaralaštva u kreiranju dela.”
Izvor: rolify.com
