Četvrtkom o neuro lingvističkom programiranju sa Milošem Blagojevićem.
Ukoliko poslujete na međunarodnom nivou, morate biti svesni ne samo da vaši potencijalni klijenti, saradnici i kolege govore drugim jezikom, već i da njihove kulture i tradicije takođe mogu biti značajno različite.
Govor tela koji se koristi u jednoj kulturu često može da prenese potpuno suprotno značenje u drugoj kulturi. Uzmimo za primer razlike između zapadne i istočne kulture. Konkretni primer govora tela ili gestikulacije može biti direktan kontakt očima, gde u jednoj kulturi je znak samopouzdanja, interesovanja i poštovanja, dok se u drugoj kulturi to smatra nepoštovanjem, grubim i arogantnim. Zamislite samo kakav bi efekat ovo mogli da ima na nekim poslovnom sastanku, ako se jedna strana trudi da održi stalni kontakt očima, dok druga strana čini sve što je moguće da to izbegne.
Ovakve potencijalne situacije koje mogu izazvati pogrešnu komunikaciju nisu ograničene samo na kulturne granice ili jezičke barijere.
Na isti način na koji dve osobe nikada ne percipiraju istu stvarnost, dve osobe nikada neće koristiti isti jezik komunikacije.
Često kada stvari pođu naopako u poslovanju, kada se ne postignu dogovori ili dođe do sukoba na radnom mestu, to je zbog loše prenete ili prevedene komunikacije.
Sva naša interakcija i komunikacija sa svetom počinje našim mislima, a naše misli nam se predstavljaju kroz naša čula.
Osnovni alat prepoznavanja ili percepcije su naša čula. Koristimo svoja čula da prikupimo, razumemo i koristimo sve informacije koje nam se daju interno i eksterno.
Izoštravanjem čula počinjemo da primećujemo stvari koje do sada nismo primećivali, i da usmeravamo pažnju ka željenom cilju. Potrebno je da čujete, vidite i osetite šta se dešava, i da budete svesni da uvek imate različite opcije na raspolaganju.
Kroz naše individualne živote, svako od nas je naučio da koristi ova čula drugačije, često birajući da damo prioritet jednom čulu u odnosu na druga (poznato u NLP-u kao naše „primarno čulo“).
Svi smo rođeni sa pet čula: vidom, sluhom, dodirom, ukusom i mirisom. Ili vizuelnim, auditivnim, kinestetičkim, ukusnim i mirisnim reprezentativnim sistemima, kako ih u nazivamo u NLP terminologji.
Naša čula su naši kanali za prijem informacija, a kanale za prijem informacija zovemo reprezentativnim sistemima.
Iako postoji pet čula, tj pet reprezentativnih sistema:
- Vizuelni
- Auditivni
- Kinestetički
- Olfaktorni
- Gustatorni
Mi se ovde koncetrišemo samo na ova tri: VAK (vizuelni, auditivni i kinestetički). Treba napomenuti i imati na umu, da su i druga dva jednako važna i korisna, jer samo korz našu svest o njima možete doživeti bogatu tapiseriju informacija koja vam je dostupna u svakoj trenutku, te da uživamo u (pot)punoj simfoniji koju naša čula mogu da stvore.
Da rezimiramo: u zavisnosti od izražajnosti kanala putem kojeg osoba dominantno prima informacije postoje tri primarna reprezentativna sistema: vizuelni, auditivni i kinestetički.
Svako ko želi da nauči kako da bolje komunicira, bilo poslovno ili društveno, imaće ogromne koristi od ovladavanja komunikativnim jezikom reprezentativnih sistema.
Razumevanje ovih sistema pruža demonstrativni uvid u to kako ljudi misle i pruža nam dragoceno oružje za odnos, empatiju i uticaj.
Često kažemo tj. pitamo: Kojim mozgovnim jezikom govoriš?
Vizuelno – ono što vidimo i zamišljamo
Naše čulo vida obrađuje i dekodira sve informacije (slike) koje posmatrate svojim očima (vidite), kao i slike i mentalne slike koje stvarate u svom umnom oku (mašta).
Vizuelci (osobe koje primarno koriste vizuelni sistem) imaju tendenciju da pričaju brzo, koristeći viši tonalitet. Njihovo disanje je prilično plitko, a takođe mogu patiti od blage napetosti mišića oko ramena, jer imaju tendenciju da drže svoje telo prilično uspravno.
Auditorno – ono što čujemo i slušamo, i spolja (buka, zvuci) i iznutra (naš unutrašnji dijalog)
Naše čulo sluha se fokusira na zvukove u našem okruženju i sluša informacije spolja kroz naše uši i iznutra kroz naš unutrašnji dijalog. (Naš unutrašnji dijalog je glas u našoj glavi koji nam trenutno čita ovu rečenicu.)
Auditivci (osobe koji primarno koriste auditivni sistem) imaju tendenciju da koriste ekspresivan glas i ton, njihov govor je ujednačen, a glava im je prilično izbalansirana na ramenima. Znaćete kada auditivci slušaju vas ili sebe, jer često naginju glavu na jednu stranu dok slušaju.
Kinestetički – osećanja, dodir
Naše čulo razume kako se osećamo kao odgovor na okruženje i njime se upravlja pomoću vašeg čula dodira, vaših unutrašnjih osećanja i vaših emocija.
Kinestetičari (osobe koji primarno koriste kinestetički sistem) će stalno proveravati svoje emocije kako bi usmeravali svoje reči, a to često dovodi do toga da govore prilično sporo, dok povremeno zastaju u dugim pauzama. Glava im je često spuštena, a disanje je opušteno i generalno duboko.
Gustatorni – prepoznaje sve različite ukuse
Olfaktorni – prepoznaje sve različite mirise
Primarno čulo (primarni reprezentativni sistem)
Dok doživljavamo spoljašnji svet, koristićemo svih naših pet čula u različitom stepenu, iako vremenom često počinjemo da favorizujemo jedno čulo (naše primarno čulo, ili primarni sistem) u odnosu na druga dva. Naš primarni sistem biramo iz mnogo razloga. Često je to odraz naših interesovanja ili izbora karijere: muzičar može biti auditivac, fudbaler može biti kinestetičar, ili modni dizajner može biti vizuelac. Razvoj našeg primarnog sistema se često dešava oko naših tinejdžerskih godina, ali na njega mogu uticati i naši svakodnevni životi.
Zašto je važno da usavršimo naše primarno čulo da bismo odgovarali našem okruženju?
Ako više pažnje usmerimo na jedno primarno čulo, to nam često može bolje poslužiti kada obavljamo određenu funkciju. Dobro uvežbano primarno čulo može da izdvoji više relevantnih detalja unutar informacije, što može biti veoma važno ako vaše posebno interesovanje ili posao zahtevaju da primetite sitne razlike ili uočite finije razlike između stvari. Na primer, muzičar će možda morati da bude malo više auditivac.
Samo zato što upravljamo primarnim čulom ne znači da smo ograničeni na korišćenje samo tog čula. Ako obučimo svoj um da prepozna kvalitete i upotrebu različitih čula, uskoro možemo naučiti kako da ih menjamo. Ovo znanje nam daje mogućnost da izaberemo čulo koje će se pokazati prikladnijim za odražavanje i predstavljanje našeg okruženja i zadataka koje želimo da obavljamo i omogućavajući nam da efikasno komuniciramo sa drugima.
Izvor: lonac.pro
