Već je prošla polovina godine, ali nemam nameru da te navedem da preispituješ sebe i svoje uspehe u prethodnih 6 meseci. Za to je dovoljno da otvoriš LinkedIn, na kom su ljudi masovno počeli da se utrkuju ko je više postigao. Ali, to je neka druga tema. Sada se bavimo najplaćenijim poslovima budućnosti u regionu u 2024. godini, a ti imaš dovoljno vremena za reskill na neku od ovih pozicija do kraja godine. Ispod možeš da vidiš koji su, uz neke primere i okvirne visine plata, kao i ključne veštine potrebne za obavljanje tih poslova.
- Data Scientists
Već neko vreme, podaci su sve. Bez obzira da li je u pitanju prodaja, marketing, nauka… prikupljanje i analiza podataka ključno je za opstanak većine kompanija. Data scientists (ili naučnici podataka, nisam našla bolji naziv za tu poziciju na našem) su među najtraženijim stručnjacima jer mogu da analiziraju velike količine podataka i izvode korisne uvide. Oni koriste alate za analitiku, statistiku i mašinsko učenje, kako bi pomogli kompanijama da donose informisane odluke.
Prosečna godišnja plata za Data Scientists u regionu može iznositi od 45.000 do 65.000 evra godišnje.
Potrebne veštine:
- Programiranje: Znanje programskih jezika kao što su Python i R.
- Statistika: Razumevanje statističkih metoda i analize podataka.
- Mašinsko učenje: Primena algoritama mašinskog učenja za analizu podataka.
- Vizualizacija podataka: Sposobnost vizualizacije i prezentacije podataka.
- Cybersecurity stručnjaci
U poslednje vreme sve češće se javljaju cyber napadi. Npr, Raiffeisen banka u Srbiji već neko vreme obaveštava svoje klijente o napadima i pokušajima krađe podataka. Ako sa ovim moraju da se bore giganti, poput banaka i drugih korporacija, onda je sigurno da i drugi imaju ovakvih poteškoća.
Sve to implicira jedno – stručnjaci za sajber bezbednost su sve traženiji, kako kompanije povećavaju svoje napore za zaštitom podataka i informacija. A, kako imamo sve više potreba za podacima, ovaj krug nastavlja da se širi. Ova pozicija uključuje zaštitu mreža, sistema i podataka od digitalnih napada.
Prosečna godišnja plata za stručnjake u sajber bezbednosti može biti između 40.000 i 70.000 evra godišnje.
Potrebne veštine:
- IT sigurnost: Razumevanje sigurnosnih protokola i procedura.
- Analiza rizika: Sposobnost identifikacije i procene sigurnosnih pretnji.
- Ethical Hacking: Veštine u testiranju i obezbeđivanju sistema kroz simulirane napade.
- Komunikacija: Efikasna komunikacija sa tehničkim i netehničkim osobljem.
- AI/ML inženjeri i inženjerke
Inženjeri i inženjerke veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML) razvijaju i primenjuju modele koji omogućavaju mašinama da uče iz podataka. Ove veštine su ključne za razvoj naprednih tehnologija i iako se uglavnom stavljaju u negativni kontekst, posebno AI, ne treba zanemariti ogroman pozitivan uticaj i poboljšanje životnog standarda upravo zahvaljujući njima.
Prema istraživanju koje je sproveo McKinsey, AI/ML inženjeri će biti ključni za inovacije u mnogim industrijama, uključujući zdravstvo, finansije i proizvodnju.
Tako da, osim visokih plata, možeš uraditi nešto dobro za ljude širom sveta. Ali, pošto su glavna tema ovog bloga ipak plate, evo informacije koja te zanima. Prosečna godišnja plata za AI/ML inženjere se kreće od 50.000 do 80.000 evra godišnje, u zemljama regiona (naravno, ona varira u odnosu na kompanije i tvoj nivo znanja i iskustva, kao i za ostale pozicije).
Potrebne veštine:
- Programiranje: Znanje jezika kao što su Python, Java, i C++.
- Mašinsko učenje: Razumevanje algoritama i tehnika mašinskog učenja.
- Data Science: Analiza i obrada velikih količina podataka.
- Problem-solving: Sposobnost rešavanja kompleksnih tehničkih problema.
Evo i jednog poznatog primera korišćenja ovih tehnologija – Uber koristi napredne AI/ML algoritme za optimizaciju svojih usluga. Njihov sistem koristi mašinsko učenje za procenu vremena dolaska vozača, analizu podataka o saobraćaju u realnom vremenu i određivanje cena, što je omogućilo efikasnije poslovanje i bolje korisničko iskustvo.
- Cloud arhitekti
Iako kod nas ovo zanimanje još uvek nije toliko popularizovano, kao prethodna sa liste, itekako je značajno i biće sve traženije u budućnosti. Vraćamo se opet na podatke – sve je veća potražnja za sve većom količinom podataka. Međutim, svi ti podaci moraju negde da se skladište, zar ne? Da se vratimo i na sajber bezbednost – sve više kompanija uvodi pravilo (i obavezu) da zaposleni svoje podatke čuvaju isključivo online (na internim cloud serverima), umesto na internoj memoriji. Zbog svega toga, cloud arhitekti dizajniraju i upravljaju cloud infrastrukturom koja omogućava kompanijama da skladište i obrađuju podatke na internetu, a njihova prosečna godišnja plata je između 45.000 i 75.000 evra. Ja recimo ne pamtim kada sam neki službeni dokument kreirala na lap topu, već je to uvek ili OneDrive, SharePoint, Google Drive… Osim sigurnosti i zaštite od neočekivanog brisanja podataka, ovo pomaže i kod štednje interne memorije.
Potrebne veštine:
- Cloud platforme: Znanje o platformama kao što su AWS, Azure, i Google Cloud.
- Mrežna arhitektura: Razumevanje mrežnih sistema i infrastrukture.
- Bezbednost: Implementacija sigurnosnih mera u cloud okruženju.
- DevOps: Integracija razvoja i operacija za efikasno upravljanje aplikacijama.
Jedan od uspešnih primera je kompanija Netflix, koja koristi cloud arhitekturu za pružanje svojih usluga. Netflix koristi AWS cloud platformu za skladištenje i distribuciju svojih sadržaja, a to direktno utiče na skalabilnost i efikasnost u isporuci video sadržaja korisnicima širom sveta.
- Blockchain developeri
Blockchain tehnologija se sve više koristi za sigurnu i transparentnu razmenu informacija. Iako se ovaj pojam najpre vezuje za kriptovalute, primena blockchain tehnologije se proširila na mnoge oblasti.
Banke je koriste za pametne ugovore i međunarodne transakcije bez posrednika, koristi se i u lancu snabdevanja (Walmart koristi blockchain za praćenje porekla i poboljšanje sigurnosti hrane), zdravstvu (Estonian eHealth Foundation koristi blockchain za bezbedno čuvanje zdravstvenih podataka), tržištu nekretnina (Propy koristi blockchain za transakcije nekretnina, omogućavajući digitalne potpise i automatizovane ugovore.), itd.
Blockchain developeri su odgovorni za razvoj i održavanje ovih sistema i njihova prosečna godišnja plata može iznositi od 50.000 do 80.000 evra.
Potrebne veštine:
- Programiranje: Znanje jezika kao što su Solidity, JavaScript, i Python.
- Kriptografija: Razumevanje sigurnosnih protokola i kriptografskih algoritama.
- Blockchain arhitektura: Dizajn i implementacija blockchain mreža.
- Analitičke veštine: Sposobnost analiziranja i rešavanja tehničkih problema.
Kao što vidiš, poslovi budućnosti koji trenutno donose najviše primanja uglavnom su usmereni na tehnologiju. Različita su predviđanja šta nas čeka u budućnosti, brojna istraživanja i ankete su rađene, tako da neću zatrpavati tekst i tim podacima, ali činjenica je da ćemo se sve više oslanjati na tehnologiju za podizanje životnog standarda, unapređenje i transformaciju brojnih procesa, ali i na kraju krajeva – zabavu. Samim tim će se i tržište rada sve više okretati ka ovim i sličnim pozicijama, a kompanije će neizbežno više novca izdvajati za njih.
Piši mi u komentarima ako se opredeliš za neku od ovih karijera i zašto baš za nju?
Izvor: rolify.com
