U prethodnom blogu bavila sam se temom Zašto 1 od 7 kompanija ne želi da zaposli Gen Z u 2025? Danas se bavim onima koji žele da razumeju ovu generaciju i smanje jaz između njih i svojih zaposlenih. Design Thinking metodologija, koja se temelji na empatiji i kreativnosti, pruža priliku da se razlike u vrednostima i očekivanjima prevaziđu i iskoriste kao osnova za inovacije.
ŠTA JE DESIGN THINKING I ZAŠTO BAŠ TO?
Nisam ekspertkinja za Design Thinking, ali ću se potruditi da prenesem ono što sam do sada naučila, svoje iskustvo, kao i iskustvo nekoga ko zna više od mene u ovoj oblasti.
Design Thinking je metodologija koja se fokusira na krajnjeg korisnika, odnosno u ovom slučaju – zaposlenog. Bazira se na empatiji, kreativnosti i iterativnom procesu rešavanja problema. U osnovi, Design Thinking ti pomaže da stavljaš sebe u cipele drugih da bolje razumeš njihove potrebe. A zašto je to važno? Zato što su mnogi problemi između poslodavaca i Gen Z rezultat nerazumevanja njihovih motivacija, vrednosti i načina rada.
KO JE GEN Z I ZAŠTO BAŠ ONI?
Generacija Z, mladi rođeni između sredine 90-ih i ranih 2010-ih, donosi potpuno novi pristup radu i komunikaciji. Očekuju fleksibilnost, traže smisao u poslu koji rade, i često postavljaju visoke standarde kad su u pitanju etičnost i autentičnost brendova. Ako si poslodavac koji se oslanja na tradicionalne pristupe, lako možeš naići na nesporazume i razlike u očekivanjima. Tu Design Thinking može da stupi na scenu kao potencijalno rešenje jer pruža okvir u kojem mladi mogu da doprinesu na način koji je u skladu s njihovim vrednostima, dok poslodavci dobijaju inovativna rešenja za svoje izazove.
Nedavno sam učestvovala na Design Thinking radionici, koju je organizovala Talks and Folks – jedinstvena agencija specijalizovana za javno govorništvo u ovom delu jugoistočne Evrope, koja okuplja vrhunske stručnjake iz različitih oblasti – biznisa, sporta, nauke, umetnosti, kulture i mnogih drugih. Kao govornici i mentori, oni inspirišu, edukuju i podržavaju razvoj pojedinaca i organizacija kroz prilagođene programe i događaje.
Radionicu na kojoj sam učestvovala vodio je Milovan Dekić, trener i jedan od autora knjige Design Thinking, koju toplo preporučujem. Dva dana intenzivnog rada, učenja o teorijskom delu i praktične primene DT metodologije bili su dovoljni da se dodatno zainteresujem za ovu temu i pokušam da je primenim u svom radu sa Gen Z, primarno kroz program prakse u Rolifyu.
Spomenula sam da ću preneti iskustvo nekoga ko zna više od mene u ovoj oblasti, pa sam zato zamolila Aleksandru Čelić, direktorku poslovnog razvoja u Talks and Folks, da mi kaže svoje utiske o radu sa Gen Z i kako su oni reagovali na trening.
“Iskustva sa treninga Design Thinking-a u kojima su učestvovali pripadnici generacije Z su zaista inspirativna. Mladi iz ove generacije donose svežu perspektivu i izuzetno brzo se prilagođavaju metodologiji. Njihova otvorenost prema novim idejama i spremnost na saradnju često rezultiraju inovativnim rešenjima koje dobijaju priliku da zažive u realnom vremenu.”
Kroz rad i mentorisanje mladih iz generacije Z, postalo mi je jasno koliko su im inspiracija i kreativnost važni u poslu kojim se bave, što potvrđuju i iskustva sa Design Thinking treninga koje je pomenula Aleksandra. Sigurna sam da ovo nisu izolovani slučajevi.
Ciljevi kompanije ne moraju da se menjaju, ali način na koji dolazimo do njihovog ostvarenja više ne može da bude monoton. Barem ne ukoliko želimo da imamo kvalitetne i zadovoljne zaposlene. Gen Z je uzdrmala sve moguće poretke koji su se održavali godinama i decenijama, ustaljene prakse i procedure koje niko nije želeo ili mogao da preispita i inovira. Poslodavcima to može izgledati kao buntovništvo, ali onima koji to prihvate može doneti dugoročni opstanak na tržištu.
Aleksandra Čelić, direktorka poslovnog razvoja u Talks and Folks, istakla je koliko je Design Thinking značajan za rad sa generacijom Z, posebno u kontekstu njihovih interesovanja i pristupa inovacijama:
“S obzirom na njihov afinitet ka tehnologiji i timskom radu, Design Thinking im pruža idealan okvir da svoje ideje pretoče u konkretne rezultate. Takođe, često ističu koliko im je značilo što su imali priliku da se povežu sa stručnjacima iz ove oblasti i dobiju povratne informacije na svoje ideje. Njihova radoznalost, otvorenost prema eksperimentisanju i želja da ostavi pozitivan uticaj na društvo čine naše treninge jedinstvenim iskustvom za sve učesnike.”
Često se ističe da generacija Z ne traži samo materijalnu korist od posla, već im je izuzetno važan etički aspekt i osećaj doprinosa održivosti i napretku svojih zajednica. Aleksandrino iskustvo rada sa mladima potvrđuje ovu tvrdnju, naglašavajući da su kroz taj proces dodatno razvili i ključne veštine koje im pomažu u profesionalnom razvoju:
“Na jednom od treninga, grupa mladih je osmislila koncept za aplikaciju koja povezuje lokalne proizvođače sa kupcima, što je pokazalo njihovu svest o održivosti i lokalnoj zajednici. Nakon treninga, mnogi učesnici su isticali kako im je ovaj proces pomogao da razumeju kako strukturirano pristupiti rešavanju problema, što su ocenili kao dragocenu veštinu za buduće profesionalne izazove.”
KAKO DESIGN THNKING POVEZUJE POSLODAVCE I GEN Z?
Da sumiramo. Design Thinking nije samo metodologija, već i mindset koji može promeniti način na koji pristupaš problemima u kompaniji. Može značajno smanjiti jaz između poslodavaca i Gen Z jer stavlja fokus na njihove stvarne potrebe i očekivanja, dok im ujedno daje mogućnost da ispolje svoju kreativnost. Ovaj pristup omogućava poslodavcima da brzo reaguju na promene, prilagode svoje prakse i stvore okruženje u kojem se Gen Z oseća vrednovano i motivisano. Istovremeno, zaposlenima daje osećaj da su njihovi glasovi i mišljenja važni, što stvara jaču povezanost sa kompanijom.
Gen Z očekuje autentičnost i angažman, a Design Thinking im upravo to može pružiti. Umesto jednostranog pristupa, gde poslodavac nameće rešenja, ovde zajedno dolazimo do najboljih načina za unapređenje radne atmosfere, a zadovoljni zaposleni postižu bolje rezultate.
Izvor: rolify.com
