Dejan Elez je jedan od najtraženijih planinskih vodiča na teritoriji Nacionalnog parka Sutjeska, na čijim se turama kroz prašume planinari često susreću sa medvedima, ali i drugim divljim životinjama.
Prašuma Perućica koja obuhvata pogranično područje između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ne samo da je jedno od retkih “divljih i neobuzdanih džungla” na Balkanu i prelepa oaza netaknute prirode, već i kako ističe planinski vodič Dejan Elez za Euronews Srbija, “veoma plodno tlo za susrete sa divljim životinjama”.
On zainteresovane turiste i planinare vodi kroz dva nacionalna parka, i naglašava da na tim turama ima za svakoga ponešto.
“U opštini Foča i Plužine, gde je moje područje rada imamo dva nacionalna parka – Sutjesku i Durmitor sa najvećim kanjonima (Tare, Pive, Drine, Sutjeske), najvišim planinskim vrhovima obe države – Maglić i Bobotov kuk; zatim brojnim planinskim jezerima, jednom od retkih preostalih istinskih utočišta divljine prašumom Perućicom i biodiverzitetom na kome nam Evropa zavidi tako da je vrlo nezahvalno reći koliko staza imamo. Mogu da kažem da imamo za svakoga po nešto”, objasnio je.
Iako ističe da ova dva nacionalna parka imaju mnogo štošta da ponude, ipak, kao omiljenu destinaciju i sam izdvaja prašumu Perućica – “krunu NP Sutjeska”, a u srcu ove prašume vodopad Skakavac visok 73 metara.
“Od planina bih ‘teška srca’ izdvojio Zelengoru,zbog svoje pitomosti i devet planinskih jezera”, dodaje vodič.
“Ponekad imam utisak da sam u zoo vrtu”
Čitav park Sutjeska, kako navodi Elez, stanište je brojnih divljih životinja koje se nesmetano kreću prilično dugim relacijama, tako uz malo sreće, svi prolaznici mogu da imaju tu privilegiju susreta.
“Meni je recimo prošla godina bila veoma bogata susretima, uglavnom prijatnim gde svi članovi grupe budu oduševljeni prizorom i činjenicom da smo ipak ‘u gostima’ kod divnih životinja. Napokon sam sreo i legendu – risa a pretposlednji susret sa medvedicom koja je imala mladunčad je takođe bio za pamćenje…”, prisetio se Dejan.
Ipak, on naglašava da susreti sa životinjama nisu zagarantovani, i zavisi od mnogo faktora, ali je svakako na kraju sreća presudna.
“Nekad sam imao utisak da smo u zoološkom vrtu a nekad, pored sveg truda ne vidimo ništa, što ne znači da životinje nisu tu”, kazao je naš sagovornik.
On objašnjava da obično kada ljudi vide medveda, postoji faktor straha kod turista, mada u najvećem broju slučajeva životinja sama pobegne. “Mi smo za njih opasnost, a ne obrnuto”.
Na pitanje, kako održi situaciju pod kontrolom u trenutku kada se nađe oči u oči sa divljom životinjom, Dejan Elez rekao je:
“Nema pravila, svaka situacija je drugačija, bitno je ne paničiti i brzo snimiti fotografije, uglavnom. Postoje i situacije koje su potencijalno opasne, a to su one gde iznenadite životinju, učinite je sateranom u ćošak, pogotovo ako smatra da ste pretnja ili još ima mladunčad da zaštiti, to može biti opasno.
Vodič ističe da se nekoliko puta našao u opasnim situacijama, ali dodaje da se svaki put sve završilo dobro.
“Poslednji slučaj bio je sa mečkom koju sam iznenadio sa tri mečića, koja nije bila baš oduševljena sa mnom. Valjda sam joj bio antipatičan, opomenula me je, prvi put relativno ljubazno, nakon što sam odlučio da je pratim, radi snimka za moje goste, ona mi se obratila po drugi put, dosta ozbiljnijim tonom tako da je bila vrlo ubedljiva, ostavio sam ih na miru”, prepričao je svoje iskustvo.
Šta treba znati o ovim turama
Dejan kaže da ove aktivnosti organizuju već više decenija, a u proteklom periodu zapazio je rast interesovanja. Obično se ture vode u manjim grupama, mahom sa ljubiteljima prirode i aktivnog odmora.
“Učestalost izleta zavisi od realnih faktora kao što su sezonske varijacije ali, nažalost, i od nepredvidivih faktora kao što je pandemija”, dodaje on.
On naglašava da je svaka staza posebna, te za sve zainteresovane postoji odgovarajući nivo težine.
“Kada naši gosti nisu sigurni šta bi im odgovaralo najviše, uvek se potrudim da im preporučim najbolje što znam. Pre polaska preporučujem da se malo istraži oblast ili izlet na koji se želi da ide putem interneta ili jednostavno putem maila, telefona (sada imamo aplikacije za besplatne razgovore pa je lakše), a moje kolege i ja smo uvek na usluzi za informacije i pomoć oko organizacije odmora u našem kraju”, kazao je vodič.
On ističe da pored planinskih i alpinističkih staza Tusitička organizacija Foča nudi i brojne druge aktivnosti, poput raftinga, kanjoninga i biciklizma.
“Ja sam nezavisni turistički vodič tako da uglavnom radim sam, ali sarađujem sa skoro svim subjektima iz oblasti turizma na ovom području, imam odličnu saradnju sa Turističkom organizacijom opštine Foča, angažovan sam u Nacionalnom parku Sutjeska kao projektni asistent i vodič ali sam angažovan i od strane lokalnih tur. agencija i rafting kampova, imam i par saradnika iz inostranstva…”, dodaje nač sagovornik.
“Nisam mogao ni naslutiti da ću se baviti ovim poslom”
Tokom fakultetskih studija, Elez je kupio stari džip, kojim je povremeno prevozio goste na rafting.
“Tada je turizam bio tek u povoju pa sam to radio za džeparac, neobavezno”, prisetio se on.
Vremenom je počeo da ulaže sve više otkrivajući strast prea poslu kojim se danas bavi.
“Pomoglo mi je mnogo što obožavam planinu, mogu reći da sam je zavoleo provodeći leta kod bake na Pivskoj planini kao dečak, a ovo je bila logična nadogradnja dečačke strasti”, ističe Dejan.
U međuvremeno se zaposlio u finansijskom sektoru, radeći ono što voli sporedna, ali, kako ističe, sudbina je bila takva da je razočaran u primarno zanimanje našao utehu i mir na planinama u prirodi.
“Velika je pobeda da u životu radite ono što volite, to ne polazi lako za rukom, ali ako pođe, ruka bude laka pa radite sa zadovoljstvom”, zaključio je Dejan Elez za Euronews Srbija.
